• 022 561 330
  • osjovanpopovicindjija@gmail.com
  • срб   | |   srb
  • 15. мај – Дан школе, изложба литерарних радова

    15. мај – Дан школе, изложба литерарних радова

    Сваке године Основна школа “Јован Поповић” 15. мај обележава као важан датум. Тај датум прослављамо као Дан школе и традиционално је посвећен стваралаштву наших ђака и њихових наставника и учитеља. Ову школску годину обележила је светосавска представа “Јабука у прозору”, па смо одлучили да нам и овај дан буде у знаку здраве и румене јабуке и њених симбола. Ученици су писали радове о јабуци и њеној симболици од јабуке раздора у грчкој митологији, па преко Адама и Еве, али и Исака Њутна и те древне, добро познате приче су повезали са својим искуством. Прочитајте неке од тих радова. Све их похваљујемо и на све смо поносни.

                                                                                                    Човек као јабука

     

                Сваки дан пролазим поред једног стабла јабука који се налази на крају моје Улице. Никада нисам обраћао пажњу на њега све до једном док ми се једна јабука није докотрљала до ногу.

                Стао сам и подигао округлу и румену јабуку и погледао њено стабло.Нико не зна ко га је засадио а сви знају да постоји одавно.То се види по њеним разгранатим гранама и  избораној кори дрвета и као да се мало савила на десну страну. Током свога живота проживела је све временске услове, јаки ветрови ломили су јој гране, шибали су је мразеви, али и људи су били груби према њему. А оно је и даље стајало ту да рађа  нове плодове румених јабука и сваке године биле би још лепше и слађе. Свако ко прође поред њега убере бар по једну јабуку. Она нема ноге али има руке којима се држи за грану. А када дође јесен када траве замиришу на сено, јабука се пусти и падне на земљу. Тада постане мала и смежурана са браон туфнама из којих вири црвић. У пролеће поново из белих цветова извирују плодови спремни да послуже сваком ко поред њега прође. Помислио сам сам да је то стабло колико год старо било мени се чинило да је тек сад засађено и рађа најздравије воће на свету.

                Зашто ме многи људи подсећају на ово дрво? Зато што и њих ломе ветрови живота, зато што су други људи више него груби према њима. Приђу им само када им нешто од њих треба, као од јабуке плод. Често те повреде као кад сасвим случајно ногом шутнеш неко дрво поред пута и наставе даље.

    НЕМАЊА ТОМИЋ 7-1

                                                                                       

                                                                        Како је једна јабука променила све

    Пролећно јутро, као и свако друго. У току пролећа обећава, трепери , мирише, али ипак то јутро је било мало посебније. Процветало је стабло јабуке и дало обећање лету и јесени у виду ишчекивања плодова.

    Можда све делује као сплет случајности, коинциденција, положаја звезда или судбине…Рој пчела радилица је кренуо на судбоносни пут и не знајући у чему учествују, а кројећи платно догађаја. Привукла их је боја, мирис, та раскош стабла јабуке. Опрашиле су га и отишле својим путем, а у исто време направиле важан корак у ланцу дешавања. Кренули су животни процеси и формирали су се мајушни плодови заогрнути сад већ олисталим, пресвученим стаблом. Све се то дешавало на једном имању у Линколнширу у Великој Британији. Посед је припадао мајци тад већ познатог научника Исака Њутна који је оставио траг у науци, као и Халејева комета на небу којом је био фасциниран. У то време Европом је харала куга, па је научник одлучио да се склони из гужве, граје и опасности. На имању је одмарао организам, али је у потпуности окупирао свој дивовски ум са савршенством природе у чега се сваки дан наново уверавао. Лепи дани су пријали младом научнику и у исто време га терали да размишља и закључује у својим ванвременским шетњама. Сунце је преливало енергију и на природу па су плодови кренули да расту , руде и припремају се да обаве своју „мисију“. Летњи дани су се плели један за другим , пчеле су зујале, лишће је треперило и вредно стварало храну за најлепше воће на свету, а Исак је изгубљен у мислима тражио хлад у воћњаку .

    Тад баш у том моменту , ветрић је прошао кроз крошње, а један плод се откинуо и решио да буде део чаролије. Јабука је пала Њутну на главу. Констатација, мрмљање од стране „жртве“, можда и чворуга на глави, али мисија је била извршена.

    Гравитација ,сила,појава,кроз јабуку,њен пут и образложење једног младића.Сви смо чули за ову занимљиву анегдоту,са елементима хумора,али смо кроз њу запамтили како гравитација делује.Небески поредак-млечни пут постоји захваљујући њој,сунце на окупу држи планете а ми чврсто стојимо на земљи.Гравитација ,та сила земљине теже привлачи живу и не живу природу а како смо старији све нас више вуче самој земљи и све јој се теже одупиремо.И оно чувено стабло из године у годину користи гравитацију и помоћу ње шаље своје плодове на дар нама и самој земљи на којој је израсло.

    Јабука ,дар,обећање живота ,здравља ,наука ,Божији поклон човечанству или му се само“ случајно“откотрљала са небеске трпезе.

    Стефан Петровић 8-2

     

                                                                                                  Човек као јабука

                      На часовима веронауке учимо да су Адам и Ева су први људи који су постојали и да су они заслужни за наше постојање. Као и сваки човек, ни они нису били безгрешни. У ту причу је умешана једна јабука, једна особина која је својствена сваком човеку.

                     Код нас јабука је позната као краљица воћа или шака пуна здравља. У време Адама и Еве јабука је била позната као забрањено воће. Могли су да имају све што су пожелели, али иако је Бог нагласио да је та слатка воћка забрањена, нешто их је вукло ка њој. Мислим да нам свима то звучи познато. Једног дана змија наговори Еву да узме забрањен плод са Дрвета познања добра и зла, а затим даде јабуку и Адаму.

    Свако од нас у одређеном периоду живота мора да се суочи са стварима које су забрањене, које за нас нису добре. Исто тако, увек ће постојати неко као змија ко ће покушати  да нас превари да донесемо погрешну одлуку, али не треба заборавити шта се на крају ове библијске приче десило Адаму и Еви јер то може бити поука за све нас. Исто тако за сваку нашу непромишлјену одлуку ће постојати последице. Није лако, али треба бити снажан и одупрети се том “забрањеном воћу”. Иако једна страна наше личности  то јако жели нека нам буде у подсвести да је последица наших деловања увек ту.

                    Људи некада не успеју да се одупру тој забрањеној јабуци. Због тога треба да се боримо и у свакој таквој јабуци потражити црв сумње.

     

    Дуња Мајкић  7/1

     

                                                                                   Човек као јабука

                      На часовима веронауке учимо да су Адам и Ева су први људи који су постојали и да су они заслужни за наше постојање. Као и сваки човек, ни они нису били безгрешни. У ту причу је умешана једна јабука, једна особина која је својствена сваком човеку.

                     Код нас јабука је позната као краљица воћа или шака пуна здравља. У време Адама и Еве јебука је била позната као забрањено воће. Могли су да имају све што су пожелели, али иако је Бог нагласио да је та слатака воћка забрањена, нешто их је вукло ка њој. Мислим да нам свима то звучи познато. Једног дана змија наговори Еву да узме забрањен плод са Дрвета познања добра и зла, а затим даде јабуку и Адаму.

    Свако од нас у одређеном периоду живота мора да се суочи са стварима које су забрањене, које за нас нису добре. Исто тако, увек ће постојати неко као змија ко ће покушати  да нас превари да донесемо погрешну одлуку, али не треба заборавити шта се на крају ове библијске приче десило Адаму и Еви јер то може бити поука за све нас. Исто тако за сваку нашу непромишљену одлуку ће постојати последице. Није лако, али треба бити снажан и одупрети се том “забрањеном воћу”. Иако једна страна наше личности  то јако жели нека нам буде у подсвести да је последица наших деловања увек ту.

                    Људи некада не успеју да се одупру тој забрањеној јабуци. Због тога треба да се боримо и у свакој таквој јабуци потражити црв сумње.

     

    Дуња Мајкић  7/1

                                                                         

                                                                                                  Човек и јабука

      У давна времена, веровало се да свему што се дешава на планети управљају разне божанске силе. Због тога, у грчкој митологији постоји бог светла (Аполон), бог муње и грома (Зевс), бог мора и океана (Посејдон), богиња лепоте и љубави ( Афродита), богиња мудрости (Атина) итд. Наравно, поред свих ових ствари, постоји и бог рата (Арес) и богиња свађе тј. Ерида.

        Јабука је добила велики значај у грчкој митологији из разлога што је њу Ерида искористила да би направила свађу између Атине, Хере и Афродите. Наравно, ови митови нису без разлога написани. Описали су данашњи свет. Људи су све више и више себични, само мисле на себе. И само размишљају како ће да се освете или да направе неком неку сплетку или неки проблем, а битно да је њима лепо. Ја сам имала једну сличну ситуацију. Један дан играла сам са својим другарицама игру истина или изазов. Мени је било постављено питање да ли бих се пре поверила Александри или Ксенији. Мој одговор је био да бих се пре поверила Ксенији јер знам да она никад не би рекла, док се Александри често дешава да нешто излане. У том тренутку је то слушала једна девојчица и рекла све Александри. Наравно, мени није проблем када је она њој то рекла, већ је проблем то што је рекла да ја не желим никад више да причам с њом и да не желим да је очима видим. Сутрадан, ја сам видела се Александра чудно понаша, па сам је позвала напоље да се испричамо. Она ми је све рекла шта је та девојчица испричала и онда смо обе схватиле да нам то заправо није права другарица. Не знам зашто, али хтела је да раздвоји мене и Александру. Наравно то јој није успело. Дан данас не знам зашто је то урадила, да ли из љубоморе или мржње, али схватила сам да неки људи не могу да поднесу да се неко воли, дружи итд. Они се ,,хране” свађама, тучама итд.

        Зато је битно да што пре видите каква је неко особа и да ли ће вам помоћи када вам нешто треба или ће ти још погоршати ствари. Искрено, жао ми је што ће ускоро свет постати јако лоше место за живот.     

    Милица Додиг 8-1

     

                                                                                              Човек и јабука раздора

    Јабука, воће за коју дефинитивно цео свет зна, а многи не би ни наслутили какав значај она има у митолошком смислу. Јабука има огроман значај и у религијском и у митолошком смислу, а и великом броју других ствари.

       У грчкој митологији позната је прича о јабуци раздора и о почетку Тројанског рата. Свако је барем једном у свом животу доживео ситуацију сличну овој, па ћу сада пробати да вам приближим своју. Пре неке две године моја другарица се дружила са мном и са још једном другарицом. У том тренутку све је било у реду. Одједном је почела да се понаша другачије и да моју другарицу просто „вуче“ и „одгурује“ од мене, а притом да ми иза леђа прича неке лоше и неистините ствари. То је трајало неко време и ја сам схватила да је њен циљ био да окрене ту другарицу против мене и да се притом посвађа са мном. Нисам желела да се то деси јер су ми обе биле врло драге, али она је настављала. Моја другарица у том тренутку није ни била свесна колико ова друга жели да је удаљи од мене. У том тренутку нисам знала шта да радим. Нисам схватала зашто и из ког разлога би неко имао потребу да то уради ? Увек сам била ту за обе и нисам разумела чиме је било потребно то окретање другарице против мене. Ову причу могу да упоредим са јабуком раздора. После неког времена и једна и друга нису причале са мном. Најзад, ја сам одлучила да питам своју другарицу шта се то десило и због чега уопште је то урадила. Нашле смо заједнички језик и схватиле да је то био огроман неспоразум. Касније наравно ми је било драго што је поново све било као и пре.

       Порука ове приче је по мени да увек треба своје проблеме решавати на време и не треба дозволити никоме да вам „баци“ јабуку раздора у живот или у пријатељство. До душе у поређењу са причом о јабуци раздора моја прича је имала другачији крај, али свакако чувајте своја пријатељства пре неко што вам их неко отме !

    Богуновић Милица VIII-2

                                                                                                             Јабука

     

      ,,Није  имао  храбрости  да  загризе  у  такву јабуку!” Непрестано ми се врзма по мозгу та реченица коју моја мајка јако често изговара. Обично када разговара са татом у вези неког ,,великог”  посла. До скоро нисам разумео ту везу која се направила између јабуке и ауспуха. ,,Нестварно добро звучи понуда. То је посао о коме произвођачи могу само да сањају!”

       Јабука , невероватно моћна и укусна воћка. А такав ризик носи у себи. Да ли да је загризеш осетиш киселост или је одложити и сачекати њену сласт. На клацкалици седиш , вагаш , ломиш се , страх те обузима док не донесеш коначну одлуку.  Та одлука , тако компликована , носи толико последица. Прихватити тежак , одговоран , ризичан посао, загристи киселу јабуку заправо је права храброст и витешки посао.На мегдан су неустрашиви највећи ратници слали јабуку да испровоцирају борбу.Потом крваву јабуку освете слали као симбол пораза.

    Ох , та рајска јабука! Забрањено воће! Боговима давала руменило , рађала љубав , плодност , лепоту и здравље. Читајући , пажљиво ослушкујући дошао сам на једну разумну идеју .Засадио сам у дворишту свето дрво – дрво јабуке. Та жеља, жеља тако велика, да мој деда окуси једном годишње ту вилинску магију , продужим му живот и помогнем да се избори са тешком и опаком болести која је обузела његово старо изнемогло тело. ,,Она ” као таква чаробна и савршена стреми на тој светињи и мами својим изгледом . Корак сам до ње. Стојим мирно са великим поштовањем .Удишем , њушкам тај добро познат мирис. Узимам је нежно као какво уметничко дело , и предајем је у његове руке . Руке борца.И бака , наравно , као свака бака са невероватном потребом да се истакне у сваком могућем тренутку: ,,Како си ми леп , јабуко моја!” Та реченица за уши не звучи посебно , али диже до највећих висина ,подиже , оснажи. Невероватне су те баке , али посебно осећајне жене. Те покаткад кад  ми одлутају мисли у не тако далеку будућност , помислим , да ли ће и мени златна јабука у крило пасти. Вешт сам стрелац , волим да пуцам и сигуран сам да ми Робин Худ неће бити раван када будем скидао јабуку са крова младине куће.

     Пробаћу киселу јабуку. Крваву ћу одбити. Појешћу златну јабуку са свог вилинског дрвета.Устрелићу јабуку , китићу је кованицама и бићу велики Србин у души.

    Лука Савић 8-1

                                                                                            Човек и јабука

    Када видимо прелепо стабло јабука окићено црвеним, зеленим или жутим сочним јабукама, тада пожелимо да загриземо сочну јабуку и осетимо у устима веома леп сладак или кисео укус. Јабуку много волимо и знамо о њој као о веома здравом воћу пуном витамина.

    Јабука је настала калемљењем ружа. Ружа је најлепше цвеће које својим мирисом осваја сваког човека. Тако и јабука освојила све људе. Као букет ружа које поклањамо драгој особи тако и лепу црвену јабуку поклањамо болеснику да брзо оздрави и порумени као румена јабука. Црвена, жута или зелена јабука наћи ће се у рукама људи који их воле. Јабука је симбол љубави тако да је на свадби младожења мора оборити пушком са високог дрвета да би ушао у дом своје изабранице. На славском колачу увек се нађе јабука. Ово рајско воће увек је присутно у нашим животима. Јабука је оличење љубави, среће, свађе и лека за разне болести. Ја бих волео када би се јабуке појавиле на гранама у разним бојама као и руже па да их поклањамо драгим људима. Боја и укус би били пресудни да дарујући их пренесу одређену поруку. Слатка јабука да значи љубав, а кисела мржњу. Црвена јабука да значи здравље и сву срећу.

    Тако класиране јабуке много више би говориле шта желимо да кажемо и поручимо. Волео би да то воће шири леп мирис као и руже из ружичњака. Да те разнобојне јабуке беру сва деца света и једући их буду срећни и здрави.

    Радио: Владимир Павловић VIII-2

                                                                                                           Јабука

     

             Јабука, воће којег сад, у данашње време, има већ небројен број сорти у целом свету. У зависности од поднебља и климатских услова у којима се узгаја, има вишеструк значај.

              Наиме, свој утицај има на религију и митологију. Има значај у пољопривреди и прехрамбеној индустрији и економији уопште. Има кулинарски значај, а гледано кроз њен значај и утицај на људско здравље, спада у воће од изузетног значаја у модерној и народној медицини. Исто тако, јабука има добар утицај на ментално здравље и на постизање складности између душевног и физичког мира сваког човека.

    У митологији јабука се појављује у причи која каже да је Геа, богиња земље, поклонила као венчани дар, врховном богу Зевсу и богињи Хери дрво јабуке као симбол заједништва. Осим што је у митологији симбол заједништва, исто је у другој причи симбол раздора. Златну јабуку раздора је Ерида, богиња свађе, несугласица и немира, као своју освету што није била позвана на једну од светковина богова, ставила на место где су седеле богиње Атина, Хера и Афродита, а на њој је писало да је јабука за најлепшу богињу. Оне нису могле да се договоре коме је јабука упућена, зато што је свака мислила да она заслужује назив најлепше богиње. Да би одредиле која је најлепша, позвале су Зевса да им помогне. Он, који није хтео да их изнервира, као врућ кромпир, пренео је одлуку свом сину Парису. Он је попричао са сваком богињом засебно. Свака му је нудила услуге да би их прозвао најлепшом и дао им јабуку, али се њему највише свиђала понуда Афродите да начини да освоји лепу Хелену, жену пелопонеског краља Менелаја. Он је дао јабуку Афродити и од тада она носи наслов најлепше богиње. Са друге стране, након што је син узео девојку, десио се Тројански рат.

    Најпознатији симболизам јабуке у религији јесте у хришћанству. У еденском, рајском врту, расло је прелепо дрво јабуке. То дрво јабуке, није било само обично дрво, него, као што је често називано, било је “дрво познања добра и зла.” Бог је Адаму и Еви дозволио да узимају плодове са било ког дрвета у врту, осим тог једног дрвета јабуке. На том дрвету је волела да се одмара једна змија. Ева се једног дана одмарала у близини тог дрвета и змија јој је понудила да испроба једну јабуку, што је Ева одбила. Змија ју је наговорила лажима, говорећи јој да није права жена ако не испроба јабуку и на крају је Ева пристала на тај грех да Адам и Ева испробају јабуку. Након што је Бог сазнао за то, они су постали обични смртници и били су избачени из врта због своје непослушности, којом су пореметили ред у рају.

            У нашем народу, јабука исто има симбол наслеђа и обреда. Када младић треба да узме девојку, он њој да јабуку као знак љубави. У савременом времену исто имају традиције сличне томе, као да младожења мора да пушком погоди јабуку да би добио младу. У модерној култури (као и у историји неких народа), јабука, поготово зелена, је симбол здравља. Осим тога јабука је једна од најпознатијег и најраспротрањенијег  воћа на земљи које људи користе у разним јелима као и саму.

     

    Никола Драгаш 8-2

     

                                                                                       Јабука у нордијској митологији

    Јабука је можда икона воћа и без сумње се појављивала у народним причама, религији и митовима. Ја ћу овде да се фокусирам на значај јабуке у митологији.

    Сад, питање је у којој митологији? Постоје разне митске приче али ја сам се одлучио за нордијску митологију.

    За разлику од јабуке из грчке митологије (где је она проклета и верује се да доноси раздор у кући) у нордијској митологији постоје свете јабуке о којима ћу вам испричати део приче ‘Јабука бесмртности’.

    Тор, Локи и Хенир су ишли на истраживање планина на ивици Јотунхејма, који је био дом дивова, непријатеља богова. Већ су били огладнели и одлучили су да закољу једно говедо из стада говеда. Ставили су га на ватру али никако није пекла. Тада су видели џиновског орла и он им је рекао да им је неко проклео ватру и почео је да им се руга. У том моменту Локи се изнервирао и забио копље у орла. Орао је полетео а Локију су се руки залепиле за штап од копља и то га је понела са орлом. У лету му је орао рекао да он жели златну јабуку богиње Идун. Сваки пут кад би се богови осећали старим, када би их заболели зглобови, када би приметили седу косу они би се обратили Идун и она би им дала да поједу једну јабуку, која би их вратила у младост. Једног дана Локи је убедио Идун да изађе са њим да јој покаже једно дрво на којем расту још боље златне јабуке, мада Идун много сумња да било где другде расту такве јабуке и само их она има. Тек кад су увидели дрво орао је слетео, покупио Идун и одлетео са њом. Без Идуних јабука, богови су остарили, ослабили и постали скоро немоћни.

    Овде можемо да видимо митолошки значај јабуке у Нордијској митологији. Њихови богови су имали своје слабости, попут старења, а јабуке су то спречавале. Може се рећи да су јабуке имале свете, божанске моћи с’ обзиром на то да су богови могли да постану веома рањиви без тих јабука.

    Лука Марјановић VII1