Pred vama je virtuelna izložba radova. Naš sajt i “Fejsbuk” stranica su ovoga proleća zamenili panoe u holu škole. Pročitajte radove naših petaka i šestaka. Radovi su napisani na temu Uskrsa ili kako učenici provode vreme u karantinu. Ima šaljivih i ozbiljnih radova, ali svi su lepi.
Jedan dan u izolaciji
Sve se odvijalo normalno, školska godina je bila u toku, učenje,odlazak u školu i druženje. Bila je nedelja kada su proglasili vandredno stanje zbo virusa, što je značilo da se prekida školska godina od toga dana.
Danas je četrdeseti dan otkada smo u izolaciji. Svaki dan je manje – više isti, jedan na drugi liči. Na samom početku ove epidemije kod mene se javio strah za zdravlje svih nas, kada i kako će se sve ovo završiti. Ali vremenom počeli smo da se navikavamo na novi način života u izolaciji. Moj dan počinje buđenjem nešto kasnijim od uobičajenog, i doručkom, ali na vreme za predavanje na televiziji. Ukoliko je neko od nastavnika zadao domaći odmah ga radim, posle čega se trudim da slobodno vreme ispunim igrom , društvenim igrama sa sestrom ili da gledam neki film. U poslepodnevnim časovima najčešće čitam knjigu i ubrzo posle toga pada mrak. Uveče volim da provodim vreme sa svojom porodicom, uz razgovor o utiscima od toga dana ili uz neku seriju. U toku dana često osetim da mi nedostaju prijatelji kao i šetnja sa drugaricama po ovako lepom vremenu.
Iako mi je žao što se život za sve nas ne vraća u normalu, i što živimo pod drugačijim uslovima, nadam se, i sa nestrpljenjem čekam da izađemo iz izolacije, da uživamo u letnjim vrućim danima, kao i da se u septembru vratimo u školske klupe.
Kristina Vojvodić
Kako sam provela Uskrs
Uskrs je praznik Hristovog vaskrsnuća. Slavi se svake godine u nedelju, u proleće. Slave ga svi hrišćani. Na taj dan se ide u crkvu na službu. Cela porodica je kod kuće,a deci se sakrivaju pokloni koje im je, po dečijem verovanju, doneo zec.
Kod mene u kući svi ustaju u pola šest da bi u šest bili u crkvi. U crkvu idemo svi osim mame. Jedan lep običaj kod Ukrajinaca jeste što hranu koju će jesti tokom Uskrsa ponesu u crkvu gde se ta hrana osvešta. Svako svoju korpu ukrasi na drugačiji i zanimljiv način,neko stavi jorgovan ili lale kao prvo prolećno cveće. Na službi mi bude malo dosadno, ali tu su mi sestre i tu je moja najbolja drugarica Ljiljana sa svojim sestrama, pa malo pričamo i i družimo se. Kad dođemo kući, prvo idemo da tražimo poklone od „zeca“, što je meni veoma zanimljivo. Zatim se kucamo jajima koja za doručak jedemo u salati od mesa koju prave svi Ukrajinci. Ta salata se jede sva tri dana Uskrsa. Posle doručka obično uzmem neki slatkiš pa idem u baštu sa sestrama da se kucamo jajima sa Milicom i Tijanom, našim komšinicama. U bašti, sa njima, provedemo dosta vremena pričajući. Za Uskrs idemo kod rodbine, ali ove godine nismo išli nigde jer su svi u karantinu zbog virusa. Nakon ručka, moje sestre i ja, odemo u baštu da se ljuljamo i družimo. Naveče napravim kokice i zajedno gledamo neki film. Čim se film završi,nema veze što je Uskrs, mama počne da priča da idemo prati zube i u krevet.
Obično, svake godine, stvari teku ovim redom samo što je ova godina drugačija, ne u dobrom smislu. Nismo išli kod rodbine, što svake godine radimo, nismo smeli ni na ulicu da izađemo i sve to zbog karantina.
Mila Obleščuk
Karantin
San ili stvarnost? Neobično vreme, nalik nekom filmu. Iz sna se probudimo, film se završi, a dani koje sada osećamo, oni su naš život.
Letovanja, zimovanja, porodica, škola, igranje, zagrljaji, druženja, svađe, sve je to tok mog malog, velikog života. Činilo se da će me taj tok lagano voditi u odrastanje. Odjednom, sve se menja. Ne shvatam, slušala sam i učila o ratovima, nadala se da je to daleko u istoriji. Neočekivano, jedan rat protiv nevidljivog neprijatelja me je odvojio od svakodnevice, one za koju sam ponekad pomišljala da je užasno dosadna. Danas mi se ipak čini da je sjajna. Strah, iščekivanje, zabrinuta lica roditelja i ne odlasci kod bake i deke posle škole zaboleli su me duboko. Ćutim, posmatram i nadam se da će sve ovo da prođe i bude kao pre. Maštam kako trčim ulicama slobodna, kako grlim baku i deku, kako žurim u školu i na trening i kako umorna od obaveza ležem u svoj topli krevet. Ima nešto i dobro u svemu ovome, mnogo više sam sa svojom porodicom, igramo društvene igre, žmurke, sređujemo dvorište jer mama i tata ne moraju na posao. Šalimo se, posvađamo i neizmerno volimo jer oni su moj dom, moj početak i kraj dana, moj oslonac i moja snaga.
Kada sve stane samo jedno mesto na svetu je dom, a tako će biti i kada sve ovo prođe. Do tada, volim i molim se da mi se moj život vrati.
Lana Kodžo VI2
Dani u karantinu
Knjige brzo pakujem u torbu,
kao da idem u borbu.
Mama mi kaže:
„Vrati se kući,
ili će te virus
za uši vući.“
Zaboravio sam ja,
„O,da!“
Drugog dana u karantinu
počela je škola na daljinu.
Vidim nastavnicu,dobru i finu,
koja nas uči na daljinu.
Od domaćih puče mi glava
ne daju da se spava.
Kada pričam o drugarima
osmeh mi se na licu stvara.
Svi smo tu:
baba,deda,
mama,tata,
ja i bata.
Tv kanali
su u mojoj glavi…
Baba i deda:
RTS 1 ih vreba.
Brat i ja:
RTS 3.
Mama:
RTS 2.
A tata…
Posla se hvata.
Vikendu se radujem
jer tada ja carujem!
Stefan Karadžić V-1
KARANTIN
USTAJEM UJUTRU RANO,
SPREMAM SE NA BRZINU
DA BIH PRATIO ŠKOLU NA DALJINU.
PEREM ZUBE, JEDEM NA BRZAKA
POČINJE MATEMATIKA, STIŽE NOVA CAKA.
NA NEMAČKOM I ENGLESKOM UKUĆANE SMARAM,
I NON – STOP NOVE REČI STVARAM.
ZA BIOLOGIJU INSEKTE TRAŽIM RAZNE
DA NE BI BILO KAZNE.
MAMA SE NERVIRA, PRIČA MI SVAŠTA,
KREĆE LIKOVNO, SADA RADI MAŠTA.
VEĆ SAM SE SMORIO , BOLI ME GLAVA,
STIŽE VIKEND. STRAVA!!!
IGRAM RUKOMET, GLEDA ME DEDA,
A JA SA PODA VIČEM TREBA MI LEDA .
IZ GEOGRAFIJE SLEDI ATMOSFERA I
KLIMA, PA ONDA ISTORIJA STAROG RIMA.
JAOJ, JOŠ I SRPSKI! GLAGOLI SE RADE,
ČITA SE LEKTIRA.
NE ČUJEM ČAS, SESTRA MI NAD GLAVOM SVIRA.
SAV SAM SLOMLJEN, JOŠ ME VIŠE BOLI GLAVA
I
MISLIM U SEBI ”VREDNIJI SAM OD MRAVA”.
VIKEND JE ,USTAJEM, DŽOJSTIK MI PADA U RUKE
I VIČEM NA GLAS “REŠIO SAM SVOJE MUKE”!!!
ARSENIJE MILUTINOVIĆ 5-1
USKRS
Uskrs je dan večne radosti jer je na taj dan Hristos pobedio smrt. Simbol Uskrsa je prvo jaje, čuvarkuća, crvene boje i ona je sećanje na prolivenu Hristovu krv.
Uskrs je praznik koji deca vole i raduju mu se. Svanulo je uskršnje jutro. Uzbuđeni i radosni brat i ja krenuli smo u potragu za slatkišima i poklonima. Tražili smo ih u dvorištu u zelenoj travi. Dan je bio lep tako da smo ih pronašli brzo. Tada je došlo vreme za kucanje jajima, bio sam uzbuđen. Brat i ja smo pobedili! Uskršnji sto je uvek pun veselih i šarenih boja.Uskršnji ručak je za nas uvek poseban. Miris mamine pogače nas je mamio do stola na kojem su se nalazile i druge đakonije između lepih uskršnjih jaja. Zbog drugačijih okolnosti za Uskrs nismo mogli da darujemo rođacima i prijateljima uskršnja jaja. Pozivali smo prijatelje i čestitali smo im sa Hristos Vaskrse! Poželeli smo im da imaju puno sreće i zdravlja. Da budu uvek veseli i da im bude lepo. Mamini ukusni kolači i torta svima su dobro došli i uvek nam izmame osmeh na lice. Ceo dan brat i ja smo se igrali sa našim uskršnjim poklonima. Bili smo oduševljeni i srećni. Došlo je vreme za spavanje, a brat i ja smo zaspali kao bebe posle današnjeg Uskrsa.
Uskrs je za nas poseban praznik. To je praznik pun ljubavi i mira kada se zaboravljaju sve ružne misli i dela.
Marko Trbojević V1
Vaskršnje jutro
Svanulo je jutro. Deluje kao i svako prethodno, ali za moju porodicu i mene je posebno. Probudio sam se uzbuđen i radostan .
Vaskrs obeležavamo svake godine, pored rođenja Hristovog, Vaskrs je najznačajniji praznik za naš narod. Dan kada je Isus Hrist vaskrsao. U našoj kući je svečano. Svake godine se okupimo i izgovaramo ,, Hristos Vaskrese,, i ,,Vaistinu Vaskrese ,, . Zatim, odmah ujutro, iz korpe koja je puna jaja raznih boja izaberem jedno da bih se kucao sa ukućanima . Omiljeni ručak i poslastice na stolu, slušao bih razgovore starijih i taj dan se svi osećamo posebno i srećno što smo na okupu. Ali Vaskrs ove godine nije bio kao prethodnih godina. Falilo mi je što nisam mogao da vidim svoje drugove, da izađemo i da se kucamo jajima. Nije bilo dece iz komšiluka i previše je bilo mirno, prazno i tiho. Nisam mogao da izađem iz kuće i zbog toga sam se osećao čudno i pomalo tužno. Sećam se da sam kao manji brao travu spremajući za gnezdo koje bih ujutru tražio za Vaskrs tražio po kući. Svi događaji na Vaskrs su u meni urezali lepa sećanja i radujem se Vaskrsu.
Iako Vaskrs nije kao prethodnih godina, u krugu moje porodice se uvek osećam srećno i veselo na taj dan.
Mihailo Ivaniš
Praznici u izolaciji
Veliki petak je najtužniji hrišćanski praznik, ali mu se ja radujem svake godine. To je vreme koje provodim sa svojom porodicom i pripremamo se za Uskrs.
Ove godine praznike obeležavamo na drugačiji način. Zbog epidemije i policijskog časa za Uskrs ćemo morati da ostanemo kod kuće. Zato smo rešili da za Veliki petak , pre policijskog časa, odemo kod babe i strica na plac i pečemo ribu na roštilju. Baba i stric imaju veliki plac sa puno zelenila i raznovrsnog cveća. Volim da provodim vreme kod njih. Zeka je tamo došao malo ranije, baš na Veliki petak. Dobro je sakrio poklone pa smo se moja mlađa sestra i ja baš namučile da ih pronađemo. Ali, vredelo je. Nažalost, nismo mogli da ostanemo ceo dan kod njih. U pet poslepone smo morali da se vratimo kući. Kada smo došli kući farbali smo jaja. Farbali smo ih u razne boje pa smo ih sestrica i ja posle ukrašavale. Mnogo volim da ukrašavam jaja, lepim razne vesele nalepnice, crtam po njima… I na kraju kada sve to završimo ukrašavamo korpu u koju stavljamo jaja. Ove godine ih nismo puno farbali pošto za Uskrs deca neće dolaziti po jaja. To mi je malo tužno. Tužno mi je i to što prvi put neću ići kod babe i dede za Uskrs.
Bez obzira na sve želela sam da Uskrs bude lep kao i svaki do sada, iako su uslovi drugačiji. I bio je lep, opet je došao Zeka. Ove godine dva puta!
Ana Medenica 5-1
Radostan dan u mojoj porodici
Sa nestrpljenjem sam čekala nedelju. Dan kada ću se sa ukućanima takmičiti ko će biti pobednik u kucanju jajima. Pripreme su trajale nekoliko dana pre samog Uskrsa. Bila sam veoma uzbuđena i vesela. Pomagala sam mami oko spremanja i ukrašavanja kuće i dvorišta. Dogovarale smo se oko detalja i biranja najlepših predmeta kako bi sve bilo čisto i svečano. Jedva sam dočekala petak kad smo farbali jaja. Nema drugara, nema odlaska u crkvu, ali je mama bila dobar saradnik. Bila sam vredna i srećna, a ujedno i veoma zadovoljna svojim radom. Mama je podržala svaku moju ideju. Jaja su bila šarena, raznih boja i ukrasa. U korpi sa travom kao da su se pravila važna. Na stolu zečevi, koke i drugi ukrasi. Mojoj sreći nije bilo kraja. Sve se sija i cakli na suncu, koje proviruje kroz prozor i ulepšava našu sobu. Tata je rekao da sam pravi umetnik. Brat i ja smo već birali jaje koje će biti pobednik. Kada je svanuo taj dan svako je uzeo željeno jaje i počelo je nadmetanje. Iz tog kucanja izašla sam kao pobednik. Mojoj sreći nije bilo kraja. Kao pobedniku tata mi je uručio veliku čokoladu, koju mnogo volim. Svoj poklon podelila sam sa bratom jer i on voli čokoladu.
Nastavili smo uz ručak, sa puno priče, šale, smeha. Pošto nismo mogli u šetnju, veče smo dočekali na terasi udišući čist vazduh i miris tek procvetalog cveća iz naše bašte.
Anđela Đumić
Kako sam provela Uskrs
Svake godine za Uskrs se probudim u sedam jer već u osam dolaze gosti na doručak i po poklone. Za vreme doručka se kucamo sa jajima koje smo ukrasili na Veliki petak i posle ja i moja sestra zajedno sa celom ulicom idemo od kuće do kuće, ali umesto da uzimamo jaja mi se kucamo i onaj ko pobedi obično uzme dva , tri jaja i slatkiše. Ali ove godine je drugačije jer ne možemo da izlazimo iz kuće i ne možemo imati goste .
Za ovaj Uskrs sam radila sve uobičajeno ustala sam obukla se čestitala mojoj porodici Uskrs sa rečima „Hristos Vaskrese “ na koje oni meni odgovore „Vajstinu Vaskrese “ . Posle se kucamo i doručkujemo, a potom pričam sa ostalima koji nisu mogli da dođu preko telefona. Naravno, bilo je poklona koje sa radošću otvaramo svake godine , a tokom dana radim stvari koje bi mi odvukle pažnju na sve što se dešava u svetu što i nije baš najlepše . Skoro pa sam ceo dan provela napolju na ljuljaški igrajući se sa mojim psom i stvarala dane za pamćenje. Bila sam malo i produktivna, pa sam uradila domaći i vežbala sa sestrom. Kada smo to završile, zajedno sa porodicom smo slagale slagalicu od hiljadu delova. Za sada smo složili dve slagalice od hiljadu delova . Dan zavšavamo gledajući neki film .
Super smo proveli Uskrs iaoko nismo mogli da idemo kod ostalih da se družimo .
Anja Mraković
Karantin
Zadnjeg dana škole morao sam sve drugare da zapamtim
jer od sutra počinje karantin.
Alarm me u osam budi,
zadaci i nove lekcije popeli su mi se na grudi.
Spremam olovke, gumice, sveske i knjige brzo! Brzo! Počinje čas matematike.
Mama mi govori : Zašto domaći nisi uradio, umesto toga na telefonu si oči kvario.
Oh, ne istorija i stari Rim opet,
Za čas likovnog treba mi blok pet.
Kod komšinice idem da slikam kera, mrava koga sam slikao nazvao sam Pera.
Fizičko radim svaki dan,
Da bi posle bio mišićav.
Iz geografije radi se hidrosfera i vode sveta,
Dok u bilogiji maslačak cveta.
Pavle Pejić
Kako sam provela Uskrs
Iza nas su brojni praznici koji su nam doneli puno sreće i koji su ispunili naša srca. Praznici ne mogu da budu loši i tužni, praznici donose samo radost, donose samo sreću. Koliko god da je neko tužan i zabrinut, na dan praznika se malo oraspoloži, razveseli.
U mojoj porodici postoji tradicija kada su u pitanju praznici, tačnije Uskrs. Za Uskrs se svi okupimo porodično za prazničnim stolom i svi zajedno uživamo u slavlju. Svi zajedno učestvujemo i u pripremanju svega što je potrebno. Svaka stvar u našoj kući mora da bude na svom mestu, svaka sitnica je važna. Svaki Uskrs proslavljam sa mamo, tatom , bakom, ujom, ujnom i mojim sestrama. Moje sestre su mlađe od mene i ja kao starija sestra trudim se da budem što nežnija i pažljivija. Moje sestre su moje zlato i volim ih najviše na svetu. Kada su i one pored mene, svaki Uskrs je lep i nezaboravan.
Njihov dolaskom počinje praznična radost: kuckanje jajima koje smo mama, baka i ja ofarbale, zatim doručak, a onda sledi izlazak u dvorište. E tada sledi nazabavniji deo za nas, traženje jaja(čokoladnih) koja su sakrivena svuda po dvorištu. “Uskršnji zeka“ je svake godine tačan i uvek donese ono što ja volim i želim.
Ove godine Uskrs je u mojoj kući bio tužan. Nema više moga tate da zajedno pripremamo sve, da se zajedno veselimo i šalimo. Da mi pomogne oko traženja sakrivenih čokoladnih jaja. Čak i da se posvađamo i da me izgrdi kad nešto pogrešno uradim.
Uskrs predstavlja idealan trenutak da se zamisli želja. Ja imam jednu veliku, najveću želju. Iako znam da se neće ostvariti nikad, u mojim snovima su sećanja na radosne trenutke provedene sa tatom.
Teodora Petrić