Svake godine Osnovna škola “Jovan Popović” 15. maj obeležava kao važan datum. Taj datum proslavljamo kao Dan škole i tradicionalno je posvećen stvaralaštvu naših đaka i njihovih nastavnika i učitelja. Ovu školsku godinu obeležila je svetosavska predstava “Jabuka u prozoru”, pa smo odlučili da nam i ovaj dan bude u znaku zdrave i rumene jabuke i njenih simbola. Učenici su pisali radove o jabuci i njenoj simbolici od jabuke razdora u grčkoj mitologiji, pa preko Adama i Eve, ali i Isaka Njutna i te drevne, dobro poznate priče su povezali sa svojim iskustvom. Pročitajte neke od tih radova. Sve ih pohvaljujemo i na sve smo ponosni.
Čovek kao jabuka
Svaki dan prolazim pored jednog stabla jabuka koji se nalazi na kraju moje Ulice. Nikada nisam obraćao pažnju na njega sve do jednom dok mi se jedna jabuka nije dokotrljala do nogu.
Stao sam i podigao okruglu i rumenu jabuku i pogledao njeno stablo.Niko ne zna ko ga je zasadio a svi znaju da postoji odavno.To se vidi po njenim razgranatim granama i izboranoj kori drveta i kao da se malo savila na desnu stranu. Tokom svoga života proživela je sve vremenske uslove, jaki vetrovi lomili su joj grane, šibali su je mrazevi, ali i ljudi su bili grubi prema njemu. A ono je i dalje stajalo tu da rađa nove plodove rumenih jabuka i svake godine bile bi još lepše i slađe. Svako ko prođe pored njega ubere bar po jednu jabuku. Ona nema noge ali ima ruke kojima se drži za granu. A kada dođe jesen kada trave zamirišu na seno, jabuka se pusti i padne na zemlju. Tada postane mala i smežurana sa braon tufnama iz kojih viri crvić. U proleće ponovo iz belih cvetova izviruju plodovi spremni da posluže svakom ko pored njega prođe. Pomislio sam sam da je to stablo koliko god staro bilo meni se činilo da je tek sad zasađeno i rađa najzdravije voće na svetu.
Zašto me mnogi ljudi podsećaju na ovo drvo? Zato što i njih lome vetrovi života, zato što su drugi ljudi više nego grubi prema njima. Priđu im samo kada im nešto od njih treba, kao od jabuke plod. Često te povrede kao kad sasvim slučajno nogom šutneš neko drvo pored puta i nastave dalje.
NEMANJA TOMIĆ 7-1
Kako je jedna jabuka promenila sve
Prolećno jutro, kao i svako drugo. U toku proleća obećava, treperi , miriše, ali ipak to jutro je bilo malo posebnije. Procvetalo je stablo jabuke i dalo obećanje letu i jeseni u vidu iščekivanja plodova.
Možda sve deluje kao splet slučajnosti, koincidencija, položaja zvezda ili sudbine…Roj pčela radilica je krenuo na sudbonosni put i ne znajući u čemu učestvuju, a krojeći platno događaja. Privukla ih je boja, miris, ta raskoš stabla jabuke. Oprašile su ga i otišle svojim putem, a u isto vreme napravile važan korak u lancu dešavanja. Krenuli su životni procesi i formirali su se majušni plodovi zaogrnuti sad već olistalim, presvučenim stablom. Sve se to dešavalo na jednom imanju u Linkolnširu u Velikoj Britaniji. Posed je pripadao majci tad već poznatog naučnika Isaka Njutna koji je ostavio trag u nauci, kao i Halejeva kometa na nebu kojom je bio fasciniran. U to vreme Evropom je harala kuga, pa je naučnik odlučio da se skloni iz gužve, graje i opasnosti. Na imanju je odmarao organizam, ali je u potpunosti okupirao svoj divovski um sa savršenstvom prirode u čega se svaki dan nanovo uveravao. Lepi dani su prijali mladom naučniku i u isto vreme ga terali da razmišlja i zaključuje u svojim vanvremenskim šetnjama. Sunce je prelivalo energiju i na prirodu pa su plodovi krenuli da rastu , rude i pripremaju se da obave svoju „misiju“. Letnji dani su se pleli jedan za drugim , pčele su zujale, lišće je treperilo i vredno stvaralo hranu za najlepše voće na svetu, a Isak je izgubljen u mislima tražio hlad u voćnjaku .
Tad baš u tom momentu , vetrić je prošao kroz krošnje, a jedan plod se otkinuo i rešio da bude deo čarolije. Jabuka je pala Njutnu na glavu. Konstatacija, mrmljanje od strane „žrtve“, možda i čvoruga na glavi, ali misija je bila izvršena.
Gravitacija ,sila,pojava,kroz jabuku,njen put i obrazloženje jednog mladića.Svi smo čuli za ovu zanimljivu anegdotu,sa elementima humora,ali smo kroz nju zapamtili kako gravitacija deluje.Nebeski poredak-mlečni put postoji zahvaljujući njoj,sunce na okupu drži planete a mi čvrsto stojimo na zemlji.Gravitacija ,ta sila zemljine teže privlači živu i ne živu prirodu a kako smo stariji sve nas više vuče samoj zemlji i sve joj se teže odupiremo.I ono čuveno stablo iz godine u godinu koristi gravitaciju i pomoću nje šalje svoje plodove na dar nama i samoj zemlji na kojoj je izraslo.
Jabuka ,dar,obećanje života ,zdravlja ,nauka ,Božiji poklon čovečanstvu ili mu se samo“ slučajno“otkotrljala sa nebeske trpeze.
Stefan Petrović 8-2
Čovek kao jabuka
Na časovima veronauke učimo da su Adam i Eva su prvi ljudi koji su postojali i da su oni zaslužni za naše postojanje. Kao i svaki čovek, ni oni nisu bili bezgrešni. U tu priču je umešana jedna jabuka, jedna osobina koja je svojstvena svakom čoveku.
Kod nas jabuka je poznata kao kraljica voća ili šaka puna zdravlja. U vreme Adama i Eve jabuka je bila poznata kao zabranjeno voće. Mogli su da imaju sve što su poželeli, ali iako je Bog naglasio da je ta slatka voćka zabranjena, nešto ih je vuklo ka njoj. Mislim da nam svima to zvuči poznato. Jednog dana zmija nagovori Evu da uzme zabranjen plod sa Drveta poznanja dobra i zla, a zatim dade jabuku i Adamu.
Svako od nas u određenom periodu života mora da se suoči sa stvarima koje su zabranjene, koje za nas nisu dobre. Isto tako, uvek će postojati neko kao zmija ko će pokušati da nas prevari da donesemo pogrešnu odluku, ali ne treba zaboraviti šta se na kraju ove biblijske priče desilo Adamu i Evi jer to može biti pouka za sve nas. Isto tako za svaku našu nepromišljenu odluku će postojati posledice. Nije lako, ali treba biti snažan i odupreti se tom “zabranjenom voću”. Iako jedna strana naše ličnosti to jako želi neka nam bude u podsvesti da je posledica naših delovanja uvek tu.
Ljudi nekada ne uspeju da se odupru toj zabranjenoj jabuci. Zbog toga treba da se borimo i u svakoj takvoj jabuci potražiti crv sumnje.
Dunja Majkić 7/1
Čovek kao jabuka
Na časovima veronauke učimo da su Adam i Eva su prvi ljudi koji su postojali i da su oni zaslužni za naše postojanje. Kao i svaki čovek, ni oni nisu bili bezgrešni. U tu priču je umešana jedna jabuka, jedna osobina koja je svojstvena svakom čoveku.
Kod nas jabuka je poznata kao kraljica voća ili šaka puna zdravlja. U vreme Adama i Eve jebuka je bila poznata kao zabranjeno voće. Mogli su da imaju sve što su poželeli, ali iako je Bog naglasio da je ta slataka voćka zabranjena, nešto ih je vuklo ka njoj. Mislim da nam svima to zvuči poznato. Jednog dana zmija nagovori Evu da uzme zabranjen plod sa Drveta poznanja dobra i zla, a zatim dade jabuku i Adamu.
Svako od nas u određenom periodu života mora da se suoči sa stvarima koje su zabranjene, koje za nas nisu dobre. Isto tako, uvek će postojati neko kao zmija ko će pokušati da nas prevari da donesemo pogrešnu odluku, ali ne treba zaboraviti šta se na kraju ove biblijske priče desilo Adamu i Evi jer to može biti pouka za sve nas. Isto tako za svaku našu nepromišljenu odluku će postojati posledice. Nije lako, ali treba biti snažan i odupreti se tom “zabranjenom voću”. Iako jedna strana naše ličnosti to jako želi neka nam bude u podsvesti da je posledica naših delovanja uvek tu.
Ljudi nekada ne uspeju da se odupru toj zabranjenoj jabuci. Zbog toga treba da se borimo i u svakoj takvoj jabuci potražiti crv sumnje.
Dunja Majkić 7/1
Čovek i jabuka
U davna vremena, verovalo se da svemu što se dešava na planeti upravljaju razne božanske sile. Zbog toga, u grčkoj mitologiji postoji bog svetla (Apolon), bog munje i groma (Zevs), bog mora i okeana (Posejdon), boginja lepote i ljubavi ( Afrodita), boginja mudrosti (Atina) itd. Naravno, pored svih ovih stvari, postoji i bog rata (Ares) i boginja svađe tj. Erida.
Jabuka je dobila veliki značaj u grčkoj mitologiji iz razloga što je nju Erida iskoristila da bi napravila svađu između Atine, Here i Afrodite. Naravno, ovi mitovi nisu bez razloga napisani. Opisali su današnji svet. Ljudi su sve više i više sebični, samo misle na sebe. I samo razmišljaju kako će da se osvete ili da naprave nekom neku spletku ili neki problem, a bitno da je njima lepo. Ja sam imala jednu sličnu situaciju. Jedan dan igrala sam sa svojim drugaricama igru istina ili izazov. Meni je bilo postavljeno pitanje da li bih se pre poverila Aleksandri ili Kseniji. Moj odgovor je bio da bih se pre poverila Kseniji jer znam da ona nikad ne bi rekla, dok se Aleksandri često dešava da nešto izlane. U tom trenutku je to slušala jedna devojčica i rekla sve Aleksandri. Naravno, meni nije problem kada je ona njoj to rekla, već je problem to što je rekla da ja ne želim nikad više da pričam s njom i da ne želim da je očima vidim. Sutradan, ja sam videla se Aleksandra čudno ponaša, pa sam je pozvala napolje da se ispričamo. Ona mi je sve rekla šta je ta devojčica ispričala i onda smo obe shvatile da nam to zapravo nije prava drugarica. Ne znam zašto, ali htela je da razdvoji mene i Aleksandru. Naravno to joj nije uspelo. Dan danas ne znam zašto je to uradila, da li iz ljubomore ili mržnje, ali shvatila sam da neki ljudi ne mogu da podnesu da se neko voli, druži itd. Oni se ,,hrane” svađama, tučama itd.
Zato je bitno da što pre vidite kakva je neko osoba i da li će vam pomoći kada vam nešto treba ili će ti još pogoršati stvari. Iskreno, žao mi je što će uskoro svet postati jako loše mesto za život.
Milica Dodig 8-1
Čovek i jabuka razdora
Jabuka, voće za koju definitivno ceo svet zna, a mnogi ne bi ni naslutili kakav značaj ona ima u mitološkom smislu. Jabuka ima ogroman značaj i u religijskom i u mitološkom smislu, a i velikom broju drugih stvari.
U grčkoj mitologiji poznata je priča o jabuci razdora i o početku Trojanskog rata. Svako je barem jednom u svom životu doživeo situaciju sličnu ovoj, pa ću sada probati da vam približim svoju. Pre neke dve godine moja drugarica se družila sa mnom i sa još jednom drugaricom. U tom trenutku sve je bilo u redu. Odjednom je počela da se ponaša drugačije i da moju drugaricu prosto „vuče“ i „odguruje“ od mene, a pritom da mi iza leđa priča neke loše i neistinite stvari. To je trajalo neko vreme i ja sam shvatila da je njen cilj bio da okrene tu drugaricu protiv mene i da se pritom posvađa sa mnom. Nisam želela da se to desi jer su mi obe bile vrlo drage, ali ona je nastavljala. Moja drugarica u tom trenutku nije ni bila svesna koliko ova druga želi da je udalji od mene. U tom trenutku nisam znala šta da radim. Nisam shvatala zašto i iz kog razloga bi neko imao potrebu da to uradi ? Uvek sam bila tu za obe i nisam razumela čime je bilo potrebno to okretanje drugarice protiv mene. Ovu priču mogu da uporedim sa jabukom razdora. Posle nekog vremena i jedna i druga nisu pričale sa mnom. Najzad, ja sam odlučila da pitam svoju drugaricu šta se to desilo i zbog čega uopšte je to uradila. Našle smo zajednički jezik i shvatile da je to bio ogroman nesporazum. Kasnije naravno mi je bilo drago što je ponovo sve bilo kao i pre.
Poruka ove priče je po meni da uvek treba svoje probleme rešavati na vreme i ne treba dozvoliti nikome da vam „baci“ jabuku razdora u život ili u prijateljstvo. Do duše u poređenju sa pričom o jabuci razdora moja priča je imala drugačiji kraj, ali svakako čuvajte svoja prijateljstva pre neko što vam ih neko otme !
Bogunović Milica VIII-2
Jabuka
,,Nije imao hrabrosti da zagrize u takvu jabuku!” Neprestano mi se vrzma po mozgu ta rečenica koju moja majka jako često izgovara. Obično kada razgovara sa tatom u vezi nekog ,,velikog” posla. Do skoro nisam razumeo tu vezu koja se napravila između jabuke i auspuha. ,,Nestvarno dobro zvuči ponuda. To je posao o kome proizvođači mogu samo da sanjaju!”
Jabuka , neverovatno moćna i ukusna voćka. A takav rizik nosi u sebi. Da li da je zagrizeš osetiš kiselost ili je odložiti i sačekati njenu slast. Na klackalici sediš , vagaš , lomiš se , strah te obuzima dok ne doneseš konačnu odluku. Ta odluka , tako komplikovana , nosi toliko posledica. Prihvatiti težak , odgovoran , rizičan posao, zagristi kiselu jabuku zapravo je prava hrabrost i viteški posao.Na megdan su neustrašivi najveći ratnici slali jabuku da isprovociraju borbu.Potom krvavu jabuku osvete slali kao simbol poraza.
Oh , ta rajska jabuka! Zabranjeno voće! Bogovima davala rumenilo , rađala ljubav , plodnost , lepotu i zdravlje. Čitajući , pažljivo osluškujući došao sam na jednu razumnu ideju .Zasadio sam u dvorištu sveto drvo – drvo jabuke. Ta želja, želja tako velika, da moj deda okusi jednom godišnje tu vilinsku magiju , produžim mu život i pomognem da se izbori sa teškom i opakom bolesti koja je obuzela njegovo staro iznemoglo telo. ,,Ona ” kao takva čarobna i savršena stremi na toj svetinji i mami svojim izgledom . Korak sam do nje. Stojim mirno sa velikim poštovanjem .Udišem , njuškam taj dobro poznat miris. Uzimam je nežno kao kakvo umetničko delo , i predajem je u njegove ruke . Ruke borca.I baka , naravno , kao svaka baka sa neverovatnom potrebom da se istakne u svakom mogućem trenutku: ,,Kako si mi lep , jabuko moja!” Ta rečenica za uši ne zvuči posebno , ali diže do najvećih visina ,podiže , osnaži. Neverovatne su te bake , ali posebno osećajne žene. Te pokatkad kad mi odlutaju misli u ne tako daleku budućnost , pomislim , da li će i meni zlatna jabuka u krilo pasti. Vešt sam strelac , volim da pucam i siguran sam da mi Robin Hud neće biti ravan kada budem skidao jabuku sa krova mladine kuće.
Probaću kiselu jabuku. Krvavu ću odbiti. Poješću zlatnu jabuku sa svog vilinskog drveta.Ustreliću jabuku , kitiću je kovanicama i biću veliki Srbin u duši.
Luka Savić 8-1
Čovek i jabuka
Kada vidimo prelepo stablo jabuka okićeno crvenim, zelenim ili žutim sočnim jabukama, tada poželimo da zagrizemo sočnu jabuku i osetimo u ustima veoma lep sladak ili kiseo ukus. Jabuku mnogo volimo i znamo o njoj kao o veoma zdravom voću punom vitamina.
Jabuka je nastala kalemljenjem ruža. Ruža je najlepše cveće koje svojim mirisom osvaja svakog čoveka. Tako i jabuka osvojila sve ljude. Kao buket ruža koje poklanjamo dragoj osobi tako i lepu crvenu jabuku poklanjamo bolesniku da brzo ozdravi i porumeni kao rumena jabuka. Crvena, žuta ili zelena jabuka naći će se u rukama ljudi koji ih vole. Jabuka je simbol ljubavi tako da je na svadbi mladoženja mora oboriti puškom sa visokog drveta da bi ušao u dom svoje izabranice. Na slavskom kolaču uvek se nađe jabuka. Ovo rajsko voće uvek je prisutno u našim životima. Jabuka je oličenje ljubavi, sreće, svađe i leka za razne bolesti. Ja bih voleo kada bi se jabuke pojavile na granama u raznim bojama kao i ruže pa da ih poklanjamo dragim ljudima. Boja i ukus bi bili presudni da darujući ih prenesu određenu poruku. Slatka jabuka da znači ljubav, a kisela mržnju. Crvena jabuka da znači zdravlje i svu sreću.
Tako klasirane jabuke mnogo više bi govorile šta želimo da kažemo i poručimo. Voleo bi da to voće širi lep miris kao i ruže iz ružičnjaka. Da te raznobojne jabuke beru sva deca sveta i jedući ih budu srećni i zdravi.
Radio: Vladimir Pavlović VIII-2
Jabuka
Jabuka, voće kojeg sad, u današnje vreme, ima već nebrojen broj sorti u celom svetu. U zavisnosti od podneblja i klimatskih uslova u kojima se uzgaja, ima višestruk značaj.
Naime, svoj uticaj ima na religiju i mitologiju. Ima značaj u poljoprivredi i prehrambenoj industriji i ekonomiji uopšte. Ima kulinarski značaj, a gledano kroz njen značaj i uticaj na ljudsko zdravlje, spada u voće od izuzetnog značaja u modernoj i narodnoj medicini. Isto tako, jabuka ima dobar uticaj na mentalno zdravlje i na postizanje skladnosti između duševnog i fizičkog mira svakog čoveka.
U mitologiji jabuka se pojavljuje u priči koja kaže da je Gea, boginja zemlje, poklonila kao venčani dar, vrhovnom bogu Zevsu i boginji Heri drvo jabuke kao simbol zajedništva. Osim što je u mitologiji simbol zajedništva, isto je u drugoj priči simbol razdora. Zlatnu jabuku razdora je Erida, boginja svađe, nesuglasica i nemira, kao svoju osvetu što nije bila pozvana na jednu od svetkovina bogova, stavila na mesto gde su sedele boginje Atina, Hera i Afrodita, a na njoj je pisalo da je jabuka za najlepšu boginju. One nisu mogle da se dogovore kome je jabuka upućena, zato što je svaka mislila da ona zaslužuje naziv najlepše boginje. Da bi odredile koja je najlepša, pozvale su Zevsa da im pomogne. On, koji nije hteo da ih iznervira, kao vruć krompir, preneo je odluku svom sinu Parisu. On je popričao sa svakom boginjom zasebno. Svaka mu je nudila usluge da bi ih prozvao najlepšom i dao im jabuku, ali se njemu najviše sviđala ponuda Afrodite da načini da osvoji lepu Helenu, ženu peloponeskog kralja Menelaja. On je dao jabuku Afroditi i od tada ona nosi naslov najlepše boginje. Sa druge strane, nakon što je sin uzeo devojku, desio se Trojanski rat.
Najpoznatiji simbolizam jabuke u religiji jeste u hrišćanstvu. U edenskom, rajskom vrtu, raslo je prelepo drvo jabuke. To drvo jabuke, nije bilo samo obično drvo, nego, kao što je često nazivano, bilo je “drvo poznanja dobra i zla.” Bog je Adamu i Evi dozvolio da uzimaju plodove sa bilo kog drveta u vrtu, osim tog jednog drveta jabuke. Na tom drvetu je volela da se odmara jedna zmija. Eva se jednog dana odmarala u blizini tog drveta i zmija joj je ponudila da isproba jednu jabuku, što je Eva odbila. Zmija ju je nagovorila lažima, govoreći joj da nije prava žena ako ne isproba jabuku i na kraju je Eva pristala na taj greh da Adam i Eva isprobaju jabuku. Nakon što je Bog saznao za to, oni su postali obični smrtnici i bili su izbačeni iz vrta zbog svoje neposlušnosti, kojom su poremetili red u raju.
U našem narodu, jabuka isto ima simbol nasleđa i obreda. Kada mladić treba da uzme devojku, on njoj da jabuku kao znak ljubavi. U savremenom vremenu isto imaju tradicije slične tome, kao da mladoženja mora da puškom pogodi jabuku da bi dobio mladu. U modernoj kulturi (kao i u istoriji nekih naroda), jabuka, pogotovo zelena, je simbol zdravlja. Osim toga jabuka je jedna od najpoznatijeg i najrasprotranjenijeg voća na zemlji koje ljudi koriste u raznim jelima kao i samu.
Nikola Dragaš 8-2
Jabuka u nordijskoj mitologiji
Jabuka je možda ikona voća i bez sumnje se pojavljivala u narodnim pričama, religiji i mitovima. Ja ću ovde da se fokusiram na značaj jabuke u mitologiji.
Sad, pitanje je u kojoj mitologiji? Postoje razne mitske priče ali ja sam se odlučio za nordijsku mitologiju.
Za razliku od jabuke iz grčke mitologije (gde je ona prokleta i veruje se da donosi razdor u kući) u nordijskoj mitologiji postoje svete jabuke o kojima ću vam ispričati deo priče ‘Jabuka besmrtnosti’.
Tor, Loki i Henir su išli na istraživanje planina na ivici Jotunhejma, koji je bio dom divova, neprijatelja bogova. Već su bili ogladneli i odlučili su da zakolju jedno govedo iz stada goveda. Stavili su ga na vatru ali nikako nije pekla. Tada su videli džinovskog orla i on im je rekao da im je neko prokleo vatru i počeo je da im se ruga. U tom momentu Loki se iznervirao i zabio koplje u orla. Orao je poleteo a Lokiju su se ruki zalepile za štap od koplja i to ga je ponela sa orlom. U letu mu je orao rekao da on želi zlatnu jabuku boginje Idun. Svaki put kad bi se bogovi osećali starim, kada bi ih zaboleli zglobovi, kada bi primetili sedu kosu oni bi se obratili Idun i ona bi im dala da pojedu jednu jabuku, koja bi ih vratila u mladost. Jednog dana Loki je ubedio Idun da izađe sa njim da joj pokaže jedno drvo na kojem rastu još bolje zlatne jabuke, mada Idun mnogo sumnja da bilo gde drugde rastu takve jabuke i samo ih ona ima. Tek kad su uvideli drvo orao je sleteo, pokupio Idun i odleteo sa njom. Bez Idunih jabuka, bogovi su ostarili, oslabili i postali skoro nemoćni.
Ovde možemo da vidimo mitološki značaj jabuke u Nordijskoj mitologiji. Njihovi bogovi su imali svoje slabosti, poput starenja, a jabuke su to sprečavale. Može se reći da su jabuke imale svete, božanske moći s’ obzirom na to da su bogovi mogli da postanu veoma ranjivi bez tih jabuka.
Luka Marjanović VII1