• 022 561 330
  • osjovanpopovicindjija@gmail.com
  • срб   | |   srb
  • Виртуелна изложба литерарних радова ученика ОШ ” Јован Поповић”

    Виртуелна изложба литерарних радова ученика ОШ ” Јован Поповић”

    Пред вама је виртуелна изложба радова. Наш сајт и “Фејсбук” страница су овога пролећа заменили паное у холу школе. Прочитајте радове наших петака и шестака. Радови су написани на тему Ускрса или како ученици проводе време у карантину. Има шаљивих и озбиљних радова, али сви су лепи.

    Један дан у изолацији

       Све се одвијало нормално, школска година је била у току, учење,одлазак у школу и дружење. Била је недеља када су прогласили вандредно стање  збо вируса, што је значило да се прекида школска година од тога дана.

       Данас је четрдесети дан откада смо у изолацији.  Сваки дан је мање – више исти, један на други личи. На самом почетку ове епидемије код мене се јавио страх за здравље свих нас, када и како ће се све ово завршити. Али временом почели смо да се навикавамо на нови начин живота у изолацији. Мој дан почиње буђењем нешто каснијим од уобичајеног, и доручком, али на време за предавање на телевизији. Уколико је неко од наставника задао домаћи одмах га радим, после чега се трудим да слободно време испуним игром , друштвеним играма са сестром или да гледам неки филм. У послеподневним часовима најчешће читам књигу  и убрзо после тога пада мрак. Увече  волим да проводим време са својом породицом, уз разговор о утисцима од тога дана или уз неку серију. У току дана често осетим да ми недостају пријатељи као и шетња са другарицама по овако лепом времену.

        Иако ми је жао што се живот за све нас не враћа у нормалу, и што живимо под другачијим условима, надам се, и са нестрпљењем чекам да изађемо из изолације, да уживамо у летњим врућим данима, као и да се у септембру вратимо у школске клупе.

    Кристина Војводић

                                                        

       Како сам провела Ускрс

           Ускрс је празник Христовог васкрснућа. Слави се сваке године у недељу, у пролеће. Славе га сви хришћани. На тај дан се иде у цркву на службу. Цела породица је код куће,а деци се сакривају поклони које им је, по дечијем веровању, донео зец.

           Код мене у кући сви устају у пола шест да би у шест били у цркви. У цркву идемо сви  осим маме. Један леп обичај код Украјинаца јесте што храну коју ће јести током Ускрса понесу у цркву где се та храна освешта. Свако своју корпу украси на другачији и занимљив начин,неко стави јоргован или лале као прво пролећно цвеће. На служби ми буде мало досадно, али ту су ми сестре и ту је моја најбоља другарица Љиљана са својим сестрама, па мало причамо и и  дружимо се. Кад  дођемо кући, прво идемо да тражимо поклоне од „зеца“, што је мени веома занимљиво. Затим се куцамо јајима која за доручак једемо у салати од меса коју праве сви Украјинци. Та салата се једе сва три дана Ускрса. После доручка обично узмем неки слаткиш па идем у башту са сестрама да се куцамо јајима са Милицом и Тијаном, нашим комшиницама. У башти, са њима, проведемо доста времена причајући. За Ускрс идемо код родбине, али ове године нисмо ишли нигде јер су сви у карантину због вируса. Након ручка, моје сестре и ја, одемо у башту да се љуљамо и дружимо. Навече направим кокице и заједно гледамо неки филм. Чим се филм заврши,нема везе што је Ускрс, мама почне да прича да идемо прати зубе и у кревет.

          Обично, сваке године, ствари теку овим редом само што је ова година другачија, не у добром смислу. Нисмо ишли код родбине, што сваке године радимо, нисмо смели ни на улицу да изађемо и све то због карантина.

                                                                                                                             Мила Облешчук

                                                     Карантин

              Сан или стварност? Необично време, налик неком филму. Из сна се пробудимо, филм се заврши, а дани које сада осећамо, они су наш живот.

               Летовања, зимовања, породица, школа, играње, загрљаји, дружења, свађе, све је то ток мог малог, великог живота. Чинило се да ће ме тај ток лагано водити у одрастање. Одједном, све се мења. Не схватам, слушала сам и учила о ратовима, надала се да је то далеко у историји. Неочекивано, један рат против невидљивог непријатеља ме је одвојио од  свакодневице, оне за коју сам понекад  помишљала да је ужасно досадна. Данас ми се ипак чини да је сјајна. Страх, ишчекивање, забринута лица родитеља и не одласци код баке и деке после школе заболели су ме дубоко.  Ћутим, посматрам и надам се да ће све ово да прође и буде као пре. Маштам како трчим улицама слободна, како грлим баку и деку, како журим у школу и на тренинг и како уморна од обавеза лежем у свој топли кревет. Има нешто и добро у свему овоме, много више сам са својом породицом, играмо друштвене игре, жмурке, сређујемо двориште јер мама и тата не морају на посао. Шалимо се, посвађамо и неизмерно волимо јер они су мој дом, мој почетак и крај дана, мој ослонац и моја снага.

              Када све стане само једно место на свету је дом, а тако ће бити и када све ово прође. До тада, волим и молим се да ми се мој живот врати.

                                                                                         Лана Коџо VI2

                                                                        Дани у карантину

    Књиге брзо пакујем у торбу,

    као да идем у борбу.

    Мама ми каже:

    „Врати се кући,

    или ће те вирус

    за уши вући.“

    Заборавио сам ја,

    „О,да!“

    Другог дана у карантину

    почела је школа на даљину.

    Видим наставницу,добру и фину,

    која нас учи на даљину.

    Од домаћих пуче ми глава

    не дају да се спава.

    Када причам о другарима

    осмех ми се на лицу ствара.

    Сви смо ту:

    баба,деда,

    мама,тата,

    ја и бата.

    Тв канали

    су у мојој глави…

    Баба и деда:

    РТС 1 их вреба.

    Брат и ја:

    РТС 3.

    Мама:

    РТС 2.

    А тата…

    Посла се хвата.

    Викенду се радујем

    јер тада ја царујем!

                                                                                 Стефан Караџић V-1

             

    КАРАНТИН

    УСТАЈЕМ УЈУТРУ РАНО,

    СПРЕМАМ СЕ НА БРЗИНУ

    ДА БИХ ПРАТИО ШКОЛУ НА ДАЉИНУ.

    ПЕРЕМ ЗУБЕ, ЈЕДЕМ НА БРЗАКА

    ПОЧИЊЕ МАТЕМАТИКА, СТИЖЕ НОВА ЦАКА.

    НА НЕМАЧКОМ И ЕНГЛЕСКОМ УКУЋАНЕ СМАРАМ,

    И НОН – СТОП НОВЕ РЕЧИ СТВАРАМ.

    ЗА БИОЛОГИЈУ ИНСЕКТЕ ТРАЖИМ РАЗНЕ

    ДА НЕ БИ БИЛО КАЗНЕ.

    МАМА СЕ НЕРВИРА, ПРИЧА МИ СВАШТА,

    КРЕЋЕ ЛИКОВНО, САДА РАДИ МАШТА.

    ВЕЋ САМ СЕ СМОРИО , БОЛИ МЕ ГЛАВА,

    СТИЖЕ ВИКЕНД. СТРАВА!!!

    ИГРАМ РУКОМЕТ, ГЛЕДА МЕ ДЕДА,

    А ЈА СА ПОДА ВИЧЕМ ТРЕБА МИ ЛЕДА .

    ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ СЛЕДИ АТМОСФЕРА И

    КЛИМА, ПА ОНДА ИСТОРИЈА СТАРОГ РИМА.

    ЈАОЈ, ЈОШ И СРПСКИ! ГЛАГОЛИ СЕ РАДЕ,

    ЧИТА СЕ ЛЕКТИРА.

    НЕ ЧУЈЕМ ЧАС, СЕСТРА МИ НАД ГЛАВОМ СВИРА.

    САВ САМ СЛОМЉЕН, ЈОШ МЕ ВИШЕ БОЛИ ГЛАВА

    И

    МИСЛИМ У СЕБИ ”ВРЕДНИЈИ САМ ОД МРАВА”.

    ВИКЕНД ЈЕ ,УСТАЈЕМ, ЏОЈСТИК МИ ПАДА У РУКЕ

    И ВИЧЕМ НА ГЛАС “РЕШИО САМ СВОЈЕ МУКЕ”!!!

    АРСЕНИЈЕ МИЛУТИНОВИЋ 5-1

    УСКРС

    Ускрс је дан вечне радости јер је на тај дан Христос победио смрт. Симбол Ускрса је прво јаје, чуваркућа, црвене боје и она је сећање на проливену Христову крв.

    Ускрс је празник који деца воле и радују му се. Свануло је ускршње јутро. Узбуђени и радосни брат и ја кренули смо у потрагу за слаткишима и поклонима. Тражили смо их у дворишту у зеленој трави. Дан је био леп тако да смо их пронашли брзо. Тада је дошло време за куцање јајима, био сам узбуђен. Брат и ја смо победили! Ускршњи сто је увек пун веселих и шарених боја.Ускршњи ручак је за нас увек посебан. Мирис мамине погаче нас је мамио до стола на којем су се налазиле и друге ђаконије између лепих ускршњих јаја. Због другачијих околности за Ускрс нисмо могли да дарујемо рођацима и пријатељима ускршња јаја. Позивали смо пријатеље и честитали смо им са Христос Васкрсе! Пожелели смо им да имају пуно среће и здравља. Да буду увек весели и да им буде лепо. Мамини укусни колачи и торта свима су добро дошли и увек нам измаме осмех на лице. Цео дан брат и ја смо се играли са нашим ускршњим поклонима. Били смо одушевљени и срећни. Дошло је време за спавање, а брат и ја смо заспали као бебе после данашњег Ускрса.

    Ускрс је за нас посебан празник. То је празник пун љубави и мира када се заборављају све ружне мисли и дела.

      Марко Трбојевић  V1

    Васкршње јутро

    Свануло је јутро. Делује као и свако претходно, али за моју породицу и мене је посебно. Пробудио сам се узбуђен и радостан .

    Васкрс обележавамо сваке године, поред рођења Христовог, Васкрс је најзначајнији празник за наш народ. Дан када је Исус Христ васкрсао. У нашој кући је свечано. Сваке године се окупимо и изговарамо ,, Христос Васкресе,, и ,,Ваистину Васкресе ,, . Затим, одмах ујутро, из корпе која је пуна јаја разних боја изаберем једно да бих се куцао са укућанима . Омиљени ручак и посластице на столу, слушао бих разговоре старијих и тај дан се сви осећамо посебно и срећно што смо на окупу. Али Васкрс ове године није био као претходних година. Фалило ми је што нисам могао да видим своје другове, да изађемо и да се куцамо јајима. Није било деце из комшилука и превише је било  мирно, празно и тихо. Нисам могао да изађем из куће и због тога сам се осећао чудно и помало тужно. Сећам се да сам као мањи брао траву спремајући за гнездо које бих ујутру тражио за Васкрс тражио по кући. Сви догађаји на Васкрс су у мени урезали лепа сећања и радујем се Васкрсу.

    Иако Васкрс није као претходних година, у кругу моје породице се увек осећам срећно и весело на тај дан.

    Михаило Иваниш

    Празници у изолацији

        Велики петак је најтужнији хришћански празник, али му се ја радујем сваке године. То је време које проводим са својом породицом и припремамо се за Ускрс.

           Ове године празнике обележавамо на другачији начин. Због епидемије и полицијског часа за Ускрс ћемо морати да останемо код куће. Зато смо решили да за Велики петак , пре полицијског часа, одемо код бабе и стрица на плац и печемо рибу на роштиљу. Баба и стриц имају велики плац са пуно зеленила и разноврсног цвећа. Волим да проводим време код њих. Зека је тамо дошао мало раније, баш на Велики петак. Добро је сакрио поклоне па смо се моја млађа  сестра и ја баш намучиле да их пронађемо. Али, вредело је. Нажалост, нисмо могли да останемо цео дан код њих.  У пет послепоне смо морали да се вратимо кући. Када смо дошли кући фарбали смо јаја. Фарбали смо их у разне боје па смо их сестрица и ја после украшавале. Много волим да украшавам јаја, лепим разне веселе налепнице, цртам по њима… И на крају када све то завршимо украшавамо корпу у коју стављамо јаја. Ове године их нисмо пуно фарбали пошто за Ускрс деца неће долазити по јаја. То ми је мало тужно. Тужно ми је и то што први пут нећу ићи код бабе и деде за Ускрс.

           Без обзира на све желела сам да Ускрс буде леп као и сваки до сада, иако су услови другачији. И био је леп, опет је дошао Зека. Ове године два пута!

                                                                                           Ана Меденица 5-1

    Радостан дан у мојој породици

    Са нестрпљењем сам чекала недељу. Дан када ћу се са укућанима такмичити ко ће бити победник у куцању јајима. Припреме су трајале неколико дана пре самог Ускрса. Била сам веома узбуђена и весела. Помагала сам мами око спремања и украшавања куће и дворишта. Договарале смо се око детаља и бирања најлепших предмета како би све било чисто и свечано. Једва сам дочекала петак кад смо фарбали јаја. Нема другара, нема одласка у цркву, али је мама била добар сарадник. Била сам вредна и срећна, а уједно и веома задовољна својим радом. Мама је подржала сваку моју идеју. Јаја су била шарена, разних боја и украса. У корпи са травом као да су се правила важна. На столу зечеви, коке и други украси. Мојој срећи није било краја. Све се сија и цакли на сунцу, које провирује кроз прозор и улепшава нашу собу. Тата је рекао да сам прави уметник. Брат и ја смо већ бирали јаје које ће бити победник. Када је свануо тај дан свако је узео жељено јаје и почело је надметање. Из тог куцања изашла сам као победник. Мојој срећи није било краја. Као победнику тата ми је уручио велику чоколаду, коју много волим. Свој поклон поделила сам са братом јер и он воли чоколаду.

    Наставили смо уз ручак, са пуно приче, шале, смеха. Пошто нисмо могли у шетњу, вече смо дочекали на тераси удишући чист ваздух и мирис тек процветалог цвећа из наше баште.

    Анђела Ђумић

    Како сам провела Ускрс

    Сваке године за Ускрс се пробудим у седам  јер већ у осам долазе гости на доручак и по поклоне. За време доручка се куцамо са јајима које смо украсили на Велики петак  и после ја и моја сестра заједно са целом улицом идемо од куће до куће, али уместо да узимамо јаја ми се куцамо и онај ко победи обично узме два , три јаја и слаткише. Али ове године је другачије  јер не можемо да излазимо из куће и не можемо имати госте .

       За  овај Ускрс сам радила све уобичајено устала сам обукла се честитала мојој породици Ускрс са речима „Христос Васкресе “ на које они мени одговоре „Вајстину Васкресе “ . После се куцамо и доручкујемо, а потом причам са осталима који нису могли да дођу преко телефона. Наравно, било је поклона које са радошћу отварамо сваке године , а током дана радим ствари које би ми одвукле пажњу на све што се дешава у свету што и није баш најлепше . Скоро па сам цео дан провела напољу на љуљашки играјући се са мојим псом и стварала дане за памћење. Била сам мало и продуктивна, па сам урадила  домаћи и вежбала са сестром. Када смо то завршиле, заједно са породицом смо слагале слагалицу од хиљаду делова.  За сада смо сложили две слагалице од хиљаду делова . Дан завшавамо гледајући неки филм .

       Супер смо провели Ускрс иаоко нисмо могли да идемо код осталих да се дружимо .

    Ања Мраковић

    Карантин

    Задњег дана школе морао сам све другаре да запамтим

    јер од сутра почиње карантин.

    Аларм ме у осам буди,

    задаци и нове лекције попели су ми се на груди.

    Спремам оловке, гумице, свеске и књиге брзо! Брзо! Почиње час математике.

    Мама ми говори : Зашто домаћи ниси урадио, уместо тога на телефону си очи кварио.

    Ох, не историја и стари Рим опет,

    За час ликовног треба ми блок пет.

    Код комшинице идем да сликам кера, мрава кога сам сликао назвао сам Пера.

    Физичко радим сваки дан,

    Да би после био мишићав.

    Из географије ради се хидросфера и воде света,

    Док у билогији маслачак цвета.

    Павле Пејић

                                           Како сам провела Ускрс

        Иза нас су бројни празници који су нам донели пуно среће и који су испунили наша срца. Празници не могу да буду лоши и тужни, празници доносе само радост, доносе само срећу. Колико год да је неко тужан и забринут, на дан празника се мало орасположи, развесели.

        У мојој породици постоји традиција када су у питању празници, тачније Ускрс. За Ускрс се сви окупимо породично за празничним столом и сви заједно уживамо у слављу. Сви заједно учествујемо и у припремању свега што је потребно. Свака ствар у нашој кући мора да буде на свом месту, свака ситница је важна. Сваки Ускрс прослављам са мамо, татом , баком, ујом, ујном и мојим сестрама. Моје сестре су млађе од мене и ја као старија сестра трудим се да будем што нежнија и пажљивија. Моје сестре су моје злато и волим их највише на свету. Када су и оне поред мене, сваки Ускрс је леп и незабораван.

        Њихов доласком почиње празнична радост: куцкање јајима које смо мама, бака и ја офарбале, затим доручак, а онда следи излазак у двориште. Е тада следи назабавнији део за нас, тражење јаја(чоколадних) која су сакривена свуда по дворишту. “Ускршњи зека“ је сваке године тачан и увек донесе оно што ја волим и желим.

        Ове године Ускрс је у мојој кући био тужан. Нема више мога тате да заједно припремамо све, да се заједно веселимо и шалимо. Да ми помогне око тражења сакривених  чоколадних јаја. Чак и да се посвађамо и да ме изгрди кад нешто погрешно урадим.

        Ускрс представља идеалан тренутак да се замисли жеља. Ја имам једну велику, највећу жељу. Иако знам да се неће остварити никад, у мојим сновима су сећања на радосне тренутке проведене са татом.

    Теодора Петрић