Сретење – дан кад се срећу зима и лето, историја и држава, сенка и медвед.
Од 2002. године, Србија обележава Дан државности 15. и 16. фебруара, у знак сећања на два важна историјска датума.
Један је дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак против Турака, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа.
Други – дан када је у Крагујевцу 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни, и за то време, изузетно либерални Устав Кнежевине Србије.
Иако се празнују 15. и 16. фебруара, оба догађаја су се десила на црквени празник Сретење, по јулијанском календару – 2. и 3. фебруара.
Зашто су ти догађаји важни?
Устанак је означавао „почетак рата и сукоб са огромном империјом, који је носио велики ризик”, каже историчар Милош Ковић за ББЦ на српском.
„Доношење Сретењског устава је значајно као почетак пута ка стварању демократског друштва и државе”, каже Ковић.
Ако би морао да се определи који је од два догађаја историјски важнији, Ковић би рекао – 1804. година.
„Тад су много озбиљније ствари биле у игри. То је почетак ратова за ослобођење и уједињење Срба, а и то је први такав устанак на Балкану”, истиче Ковић.
Мада је то и последица географског положаја – територија Србије налазила се на ободу Османског царства.
Шта је празник Сретење?
Српска православна црква 15. фебруара слави Сретење Господње.
Празник се обележава 40 дана после Божића у знак сећања на догађај када је Девица Марија донела Исуса Христа као бебу у јерусалимски храм.
У народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако тада осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ И ПОШТОВАТИ…
По школском календару нерадни дани су 15. и 16. фебруар, тако да се ми поново видимо у среду, 17.фебруара по распореду и сатници која је важећа.
Желимо вам леп и срећан продужен викенд 🙂
Директорка Драгица Савић и колектив наше школе