Драги ученици и родитељи,
У књизи „Књига пута и врлине“ источњачког мислиоца Лао Цеа , једна од мисли која му се приписује , нам је добро позната , а гласи :
„ Дај човеку рибу и нахранићеш га за један дан . Научи га да је лови и прехранићеш га за цео живот “
Током школовања своје деце родитељи се сусрећу са различитим педагошким дилемама. Једна од њих , тренутно веома актуелна , се односи на помоћ деци при учењу на даљину, што је сасвим разумљиво , посебно кад се ради о млађој деци . Родитељи ипак треба посебну пажњу да обрате да не упадну у замку и да уместо помоћи деци у учењу не почну да уче /раде уместо деце .
Кад у родитељском васпитном стилу преовлађује РАД УМЕСТО ДЕТЕТА поруке које дете добија су :
– није важно да се осамосталим (последица – безвољност )
– не вреди да се сам потрудим (последица – осећај неспособности)
Све то води непријатним осећањима због којих дете тражи начине да учење избегне . Стално присуство родитеља током учења , ускраћује детету осећање задовољства и поноса кад нешто уради самостално (видети у претходном Обраћању). Нека деца се у оваквим ситуацијама претворе у праве мале диктаторе који „наређују“ родитељима шта да раде за њих и уместо њих .
Помоћ родитеља је кад укаже на начине решавања и изворе података , када охрабри , подржи у напорима и похвали.
До новог „ слушања“ Вас поздравља КОЛЕКТИВ ВАШЕ ШКОЛЕ !
Педагогица Софија